УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ШВАЈЦАРСКЕ

ПОГЛЕД НА “ ОКO“

Ово је био мој први одлазак у Немачку.Даворка и ја се нисмо познавале.

Имале смо довољно времена да се упознамо до Аугзбурга.Наш љубазни домаћин Братислав Ракић, указао нам је ту част да будемо гости Српско-немачког културног удружења „ Око “.

Успут нас је навигатор шетао немачким шумама, да би нас одвео у слепу улицу где су се ,на нашу велику радост, продавале трешње. Искобељале смо се на ауто-пут, а на одредиште смо стигле са пола сата закашњења, јер нас је „ паметница “(читај навигатор), сат и по, у Аугзбургу, вртела у круг.

Тихо смо ушле у препуну салу, и селe. Стигле смо на пола говора господина Timа Kösterа, док смо говор господина Братислава Ракића и dr.Hansa Georga Rufa пропустиле лутајући улицама Аугзбурга. Господин Gerald Fiebig представио је књигу „ Zwei Worte – двије речи “, Margot Marquardt и Братислава Ракића. На мене су нарочит утисак оставиле песме „ Омаж за Бањалуку “, госпође Marquardt и „ Омаж за Аугзбург “, господина Ракића. Поезија, музика, плес…учинили су да заборавимо на умор. Песме госпође Margot Marquardt и господина Братислава Ракића читали су Деса Буразор, Gerald Fiebig, Тања Рибовић, а господин Fiebig је прочитао и своју песму посвећену Аугзбургу.Господин Peter Feininger је говорио о својим искуствима са радницима из бивше Југославије и улепшао ово вече звуцима гитаре, а Тања Рибовић задивила нас је својим плесом уз звуке фламенка. Песму господина Geralda Fiebiga „ Taverne agora, München-Sendling “ на грчки је превео и прочитао Nikolous Tsoures, а на немачком сам аутор.Песму „ Freitag “, Ree Rewekke Poulharidou, прочитао је на немачком Gerald Fiebig, а на грчком Николаосова ћерка, док је на српском прочитала Марија Радивојевић. Песму.“ Ruinen im Blättenmeer “ Georgiosa Lillisa , коју су преведели на немачки Marthа Roussakis и Wolfgang Richter, чули смо на грчком, српском и немачком.

Уводну реч о нашем Удружењу дао је господин Братислав Ракић.

Представила сам укратко наше Удружење, и прочитала песме Богице Јевтић „ Уморна душа туђином лута “ и Живадинке Бошњаковић „ Још једна земља “. Представљена је и књига Марка Ружичића“ Поклон “/ „ Gabe“, из које сам прочитала песме: „ Завичај “ и „ Млад мјесец “. И на крају сам представила своју збирку „ Акорди живота “, из које сам прочитала песме: „ Ја у снове идем да би тебе срела “ и „ О, љубави “. Иначе песме су одабрaли и на немачки превели : Gerald Fiebig и Братислав Ракић, осим Маркових, јер је његова књига двојезична. Наше песме на немачком читале су: Даворка Мићић Милутиновић и др. Зузана Фингер /Zuzana Finger/. Песници из Франкфурта, Зорка Чордашевић са песмом „ Дјечак и свитац “(хаику поезија) и „ Јесен под туђим небом “ и Бранимир Митровић „ Сјети ме се “ , употпунили су ово предивно вече својим песмама. Те песме су прочитане и на немачком. Моја сапутница Даворка Мићић Милутиновић представила се песмама „ Мандарине “ и „ Мирис јутра“, Снежана Гмелинг ( Gmöhling) песмом „ Die letzte Botschaft “, a Јасмина Барић песмом „ Der Vers “. Пoред ове дивне поезије na мене су снажан утисак оставиле и слике које су красиле зидове, од којих бих посебно издвојила слику Десе Буразор – „Храм свети Сава“.

 Све то зачињено је на крају српским специјалитетима.

Сутрадан су гости обишли знаменитости града Аугзбурга, на чему им завидим, јер сам те ноћи морала да се вратим назад у Швајцарску.

Највредније од свега су, за мене, нова познанства.Трудићу се да многа од њих претворим у пријатељства. Међу њима свакако је познанство са Тином Кајзер / Tinom Kaiser/ и Десом Буразор из Штутгарта.Као што видите „Око“ је оправдало свој назив.Толико уметности, на једном месту, ретко се виђа.

И, као што кажу: „ Слике говоре више од речи “… Ево гледајте, и дивите се…и ја ћу са вама

Ваша Вања

То дрвеће у даљини

што назире око твоје;

с’ виноградом у близини,

то је родно село моје.

Те ливаде што су меке

испружиле скуте своје,

јастучићи од маслачка,

то је родно село моје.

И то небо што се плави,

кад’ заруди зора бела,

са сунашцем у крошњама,

то је душа мога села.

И поточић што жубори,

кроз лугове испод врела,

сa извор’ма испод храста,

то су очи мога села.

И та жена испред куће,

на лицу јој јад и муке,

то је моја стара мајка

раширила своје руке.

Руке шири,сузе теку,

низ старачко њено лице,

од бола је очи пеку,

ево њене девојчице.

Па, лагано диже руку,

помилова је по лицу;

пред њом стоји,сад већ жена,

она види девојчицу.

Вања Милорадовић

Bratislav i Tanja

Davorka i Brane

Domacini i gosti

Domacini i gosti

GetAttachment

Mali predah