BRZINSKA
Kleči mi dah u izmaglici;
Zakuni se još jednom
da poslednji put umireš.
Ovi nalegli svici
ostaće završna radnja
u ulici Hristovog raspeća.
Obodom crvenog šešira
meksička seljanka daje mi nadu,
Dostojevski robija i tu i tamo,
gospodjica Sho ponovo dobija
na pokeru.
U ladu koji se nikad ne zagreva
Svi zajedno otresamo po avgustu inje.
Neka te nikad ne zabrine
brzina kojom zbiram ti ime,
Pesniku se oprašta mržnja Herodijade,
srećan kraj pre uranka,
Bermudski trougao sa kojim
po nebu ocijuka,
parade slova na šahovskoj tabli
i ruka oproštaja
Prodavačici magle zebu
mahanja sa mosta,
Nina pita Jesenjina šta je seta
i kad joj je dosta,
pravo iz geta stiže Aristotel
karakterom uspona i principom padanja
Povlačim se da poslužim goste;
Pridruži nam se…
Nisu to nikakva sanjanja,
To je moj ispraćaj tebi,
Peripetiji moga ranjavanja…
Svetlana Poljak / Pollakova
PROBUĐENA
Neka izblede sve ljubavi
sa imenom tvojim
za juče i sutra,
za decenije i stoleća,
ne pristajem živeti
ugušena prividom,
i ako me
neizvesnost proguta,
ja ću se ponovo roditi,
okupana zaboravom
tvojih dodira,
probudjena,
u sred proleća.
Večeras mogu izgubiti sve,
tvoju oholost
na kocku staviti,
izdržati ovaj beskrajni muk
s dlanovima na obrazima,
odvažnija od svemira,
prkosno istrajati,
kao stena stoletna.
U potocima emocija
ni pitanja,
ni potpitanjia,
ni odgovora,
ni izgovora.
Samo teskoba, godinama.
Zorica Brkić
Nestajanje…
Prizivam sile
koje su ukrstile
daleka sazvežđja.
Pozivam ih
da pošalju
nemilosrdne vetrove
i sve njegove
misli o meni
razgore…
Da zavoli kišu
i noć
dok mu se
radost iščekivanja
pretvara u umor.
Da umire tiho
dok mu srce vrišti.
Hoću da ga gledam
u okovima.
Da mi se osmehuje
dok ga bol drobi.
Tada ću skinuti
krunu.
Da bi se zahvalila
prineću žrtvu.
Sebe.
Da zajedno sa njim
nestanem.
Bogdanka Rakić
PRED KIŠU…
ovo je nečitljivi kutak milosti
za one koji posrću u mraku
ovo je prikaz senke na tavanici
koja proždire sebe
u svojoj poslednjoj pričesti
ja imam svoje aveti
i svoja krila
i neću da se rugam sebi
sa pritvornim gnevom uličarke
u razvezanim cipelama
najbolja sam
i najgora
pod kentaurovim kopitama
mrvi se još jedan rekvijum
počinje sezona kiša…
Gordana Knežević
Најновији коментари