УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ШВАЈЦАРСКЕ

 

 

IZNENADI ME

 

To još nisam doživio

Iznenadi me

Makar me ubila

Makar mi ubila oca

Onako golišavog

I raspuvanog

Kada je pomislio

Da mi dodirne majku

Iznenadi me

Sada

Ovog trena

Ne misliš valjda

Da ću živjeti

Do kraja svog života

Pa nisam ja

Crkve rušio

Da budem

Toliko kažnjen

Da toliko kotrljam

Po ovom kamenjaru

I

 

Jedem

(C) Rade Jolić

 

Andrej, ljubavi moja,

ne daj se!!!

Ovom ludom životu,

ne predaj se!!!

Ne dozvoli da zle misli

uđu u tvoj život,

u glavu tvoju.

Ne dozvoli da ti

dani prođu,

samo zato što nisi,

okušao sreću svoju.

-

 

Andrej, ljubavi sjajna,

ljubav nikad neće imati cenu

i neće etablirati,

onim skverom,

gde se muzika svira

falš tonovima,

gde se mali ljudi

„voze“ na velikim slonovima.

Ljubav treba da se voli,

da se uza sebe primi.

A priori!!!

Ilustrovana je ljubav

na nebu, na slobodi

a mi ne znamo, kuda nas to vodi?

-

 

Andrej, mili moj

ne snivaj!

Emocije, ne skrivaj.

Tvoje plave oči bi puno toga rekle,

kroz ubrzani dah,

dok juriš za neznancima,

poveravaš se strancima

i tvoje stope se brišu,

a Varvari tvoj vazduh dišu.

Misli na sebe Andrej.

Misli!!!

Kad ti se plače,

ti plači!!!

Ne steži srce,pusti ga.

Izvlači!!!

Probijaj, strmim zidom,

probijaj, pa makar i slepim vidom,

na to sunce zla,

što se valja

na Varvare, pa i na Kralja.

I grebi i kidaj da dođeš do nje,

jer Andrej ona je vredna toliko,

da zaslužuje da pije vodu

iz srebrnih žlica,

da je držimo na tronu

zlatnih polica,

jer ona je veća od svake Gospe

i od prepariranih Kraljica,

što se bezobrazno klate,

u pozlaćenim odorama

iza lažnog luksuza,

u providnim bluzama,

a jedno nikako da shvate

da je veća od vode Okeana

svetlija od svih dana

i večito se zbog nje,

prave tragedije i drame,

a krajnje je vreme da je slave.

-

 

Andej ne buni se,

Nisi više mala beba,

Zlo oko nas vreba.

Zato kloni se alkohola,

Ne čini još više bola.

Imaj vere, imaj nade,

Pusti ove, glupe jade.

Strpljiv budi i ne ludi.

-

 

Andrej, ja se kunem u nju

i uzdam se u tebe

da ćeš početi da veruješ

najvećoj sili na svetu

da joj se smeješ,

kao pčela cvetu.

I zato ti moram reći sad:

„Andrej, noćas kad

zazvoni truba,

ja ću verovati u tebe,

a ti zakuni se u ljubav“.

 

 Anee